Mračna strana revolucije: AI reže početničke poslove, mladi ostaju bez prilika

Veštačka inteligencija već godinama menja pravila igre na tržištu rada, ali poslednjih meseci rasprava o njenim posledicama postaje sve glasnija i konkretnija. U centru pažnje našao se Alex Karp, izvršni direktor Palantira, firme koja razvija napredne AI sisteme za potrebe vlada, vojske i velikih korporacija.

Karp je nedavno u razgovoru za CNBC upozorio: “Veštačka inteligencija može da ima ukupan pozitivan učinak na tržište rada, ali samo ako se industrija i društvo jako, jako potrude da to i ostvare.” Dodao je i da “moramo to sami izboriti, jer u suprotnom prete duboki društveni potresi koje mnogi u elitama jednostavno ignorišu”.

Karpova izjava dolazi u trenutku kada sve više mladih teško pronalazi prvi posao. Početničke pozicije, koje su nekad služile kao odskočna daska za karijeru, sve češće nestaju pod pritiskom automatizacije i digitalnih asistenata. “Mi u tehnološkom sektoru ne smemo da zatvaramo oči pred onim što ova promena znači za običnog čoveka”, naglasio je Karp, ističući da odgovornost nije samo na programerima i menadžerima, već na celom društvu.

Palantir se već godinama nalazi u samom vrhu primene veštačke inteligencije u odbrambenom i obaveštajnom sektoru, a poslednjih godina širi delovanje i na komercijalno tržište. Tako su nedavno sklopili partnerstvo s američkom firmom TeleTracking, koja razvija platforme za upravljanje bolnicama i zdravstvenim sistemima. Ipak, Karp često kritikuje vlastitu industriju zbog toga što prečesto rešava “trivijalne, ali rešive neugodnosti”, dok zanemaruje dublje društvene probleme. U eseju za The Atlantic, koji je napisao s pravnikom Palantira, Nikolasom Zamiskom, optužio je Silicijumsku dolinu da je “napustila tradiciju saradnje s državom i okrenula se površnim inovacijama”.

No Karp nije jedini koji upozorava na mračnu stranu AI revolucije. Dario Amodei, izvršni direktor firme Anthropic, nedavno je za Axios izjavio da bi veštačka inteligencija u sledećih nekoliko godina mogla “izbrisati” i do polovine svih početničkih kancelarijskih poslova.

“Većina ljudi još ne shvata da će se to dogoditi. Zvuči neverojatno, i ljudi jednostavno ne vjeruju… Mi, koji razvijamo ovu tehnologiju, imamo odgovornost da budemo iskreni o onome što dolazi”, rekao je Amodei. Procenjuje da bi nezaposlenost izazvana AI-jem mogla porasti na između 10 i 20 odsto, iako trenutno u SAD iznosi oko 4,2.

Sem Altman, izvršni direktor OpenAI-a, u nedavnom je intervjuu rekao da su “AI agenti danas poput pripravnika”, ali predviđa da će već iduće godine moći da rešavaju složene poslovne probleme i otkrivaju nova znanja. “Mogu pomoći u traženju rešenja za izazove koji su vrlo kompleksni”, rekao je Altman, dodajući da će AI uskoro imati sposobnosti iskusnih inženjera.

Iako vodeće figure tehnološke industrije ne nude jednostavna rešenja, slažu se u jednom – društvo mora da deluje brzo i odlučno. Stručnjaci upozoravaju da bez ozbiljnih ulaganja u obrazovanje, prekvalifikacije i prilagođavanje školskih kurikuluma, mladi rizikuju da ostanu bez prilika za sticanje iskustva i napredovanje. Istortija pokazuje da tehnološke revolucije mogu da otvore nova radna mesta, ali samo ako društvo pravovremeno prepozna izazove i uhvati se ukoštac s njima.

Karp ističe: “Samo zato što AI može da bude koristan za radnu snagu, ne znači da će to automatski i postati. Moramo to izboriti.” Njegove reči odjekuju među mladima koji traže svoje mesto pod suncem, ali i među poslodavcima koji pokušavaju zadržati konkurentnost bez žrtvovanja ljudskog potencijala.

Najzad, budućnost veštačke inteligencije ne leži samo u rukama inženjera i investitora. Pitanje hoće li AI postati alat za opšte dobro ili izvor novih podela ne sme ostati neodgovoreno. Hoćemo li prihvatiti izazov i izgraditi pravednije društvo – ili ćemo dopustiti da nas tehnologija još dublje podeli – odluka je koja pripada svima nama, i ne trpi odgađanje.