Jedan od najvećih zločina: Ukradeni kraljevski dragulji FOTO

U najnovijoj epizodi podkasta "Kraljice, kraljevi i zlobne stvari", kraljevski biograf Robert Hardman i istoričarka Kejt Vilijams raspravljali su o pukovniku Bludu i njegovoj smeloj zaveri da ukrade kraljevske dragulje, kojima je krunisan i kralj Čarls Treći.

Ova epizoda je prva u trodelnoj mini-seriji koja govori o lopovima koji su pokušali da ukradu neprocenjiva blaga od britanske monarhije. Najcenjeniji predmeti u posedu kraljevske porodice su krunski dragulji, koji su sada stalno izloženi u Londonskoj kuli.

Reč je o predmetima koji se koriste u krunisanju novih kraljeva i kraljica. Kolekcija se sastoji od predmeta kao što su kruna Svetog Edvarda, zlatnih pokrivala za glavu i Suverenovo žezlo, zlatni štap na vrhu sa Velikom zvezdom Afrike, najvećim dijamantom na svetu. Procenjuje se da vrede između tri i šest milijardi evra, iako je preciznu vrednost dragulja gotovo nemoguće izračunati, zbog njihovog istorijskog i kulturnog značaja.

• Nova lista bogataša u UK: Kralj Čarls iza pevačice albanskog porekla FOTO/VIDEO
• Princeza Dajana neposredno pred smrt otkrila jezive detalje: "Nije Kamila..."
• Princ Vilijam spreman da preuzme kraljevstvo
• Kralj Čarls besan zbog Harijevog poteza: "Nije poštovao princip"

Veći deo kolekcije nastao je posle 1660. godine, obnavljanjem britanske monarhije i smrću Olivera Kromvela. Kromvel je prodao ili uništio veći deo originalnih krunskih dragulja, verujući da su oni vulgaran prikaz bogatstva koji je u suprotnosti sa njegovim fanatičnim verskim uverenjima. Deceniju nakon što su novi dragulji predstavljeni za krunisanje Karla II 1661. godine, lopov poznat u istoriji kao pukovnik Blud, skovao je smelu zaveru da ih ukrade.

Pukovnik Blud i pljačka krunskih dragulja

Rođen u Irskoj 1618. godine, Tomas Blud je bio vojnik i aristokrata koji se borio zajedno sa monarhistima tokom engleskog građanskog rata. Primetivši plimu ratnih promena, Blod je promenio stranu i bio je veoma nagrađen za to.

Kovoditelj podkasta Robert Hardman opisao je Bludovo rano odrastanje:

"Blud je sebe nazvao pukovnikom iako nema dokaza da je on bio pukovnik. 'Preskočio' je brodom do Kromvela tokom građanskog rata i bio nagrađen sa hiljadama jutara zemlje u Irskoj. Obnovom monarhije, Blud je izgubio svoje imanje i postao je pobunjenik. Bio je deo zavere za preuzimanje vlasti u Irskoj. Zavera je propala, a sve kolovođe su završile u zatvoru. Ipak, neki od njih su pobegli, a na vrhu liste traženih muškaraca bio je Tomas Blud".

• Kralj Čarls progovorio o detaljima bolesti: "Zastrašujuće iskustvo"
• Vilijam sprema surovu osvetu
• Otkriven "neprikladan" zahtev kralja Čarlsa koji je princeza Dajana odbila pre veridbe
• Kralju Čarlsu zabranjeno da prisustvuje sahrani pape Franje

Dodao je da su ga godinama svi tražili, ali niko nije znao gde je.

"Postao je neka vrsta legende", rekao je Hardman.

Pojavio se 1671. godine u Londonu, predstavljajući se kao pomoćnik sveštenika po imenu dr Alef sa glumicom, koja se pretvarala da je njegova žena.

Sprijateljio se sa čovekom po imenu Talbot Edvards, koji je bio 77-godišnji čuvar krunskih dragulja.

"Alef i Edvards su se zbližili", objasnio je Hardman.

"Počeli su da razgovaraju o mogućem braku između Edvardove nevenčane ćerke i Alefovog neoženjenog nećaka. Devetog maja 1671. Alef je posetio Edvardsa sa nećakom i tražio da pogleda krunske dragulje. Edvards je pristao, a onda je shvatio da je Alef vođa naoružane bande pljačkaša".

Kako je ispričao Hardman, lopovi su udarili maljem Edvardsa po glavi i sa draguljima se dli u bekstvo.

Istoričarka Vilijams je dodala:

"Jedan od članova bande sakrio je Zlatnu kuglu u svoje pantalone, a Blud je uzeo krunu Svetog Edvarda i razbio je, pokušavajući da je prepolovi", dodala je ona.

Ipak, sin nesrećnog Edvardsa je uspeo da uhvati lopove i u zatvoru je otkriveno da je reč o Bludu.

Blud je tražio ličnu audijenciju kod kralja i nekako je ubedio monarha da ga pomiluje i vrati mu imanje u Irskoj.

Istoričari spekulišu da je zbog legende o Bludu, odnosno činjenice da su ga seljaci videli kao irskog borca za slobodu, bilo politički opravdano oprostiti mu zločine.

Blud je umro 1680. godine, a Vilijamsova je ispričala i jednu anegdotu, a preneo je Dejli mejl.

"Postojalo je uverenje da Blud može sve da prevari. Kada je umro, ekshumirali su njegovo telo da provere da li je stvarno mrtav i neko je zapisao: 'Mogao je prevariti sve, ali ne i smrt'".