Kako će izgledati iranska osveta? Ovo je pet mogućih scenarija

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac proglasio je vanredno stanje na celom području Izraela. Iranci su poslali stotinak dronova na Izrael, ali je izraelska vojska objavila da ih je sve srušila. Sjedinjene Američke Države su upozorile da bi sukob sa Iranom bio haotičan i da bi mogao uvući celu regiju u rat, ali se Izrael ipak odlučio za napad.

Iako je Iran poslednjih godina ozbiljno oslabljen sankcijama i sve više izolovan, i dalje ima kapacitete za destabilizaciju regije i svetske ekonomije. Britanski Tajms pobrojao je pet mogućih scenarija iranskog odgovora.

• Oglasio se Izrael: Gotovo je
• Panika u Izraelu, građani se spremaju za napad; Odjekuju sirene; "Ostanite blizu skloništa"

Prvi scenario: Iran uzvraća raketnim napadima na američke baze i Izrael

Iran poseduje hiljade projektila srednjeg dometa, sposobnih da pogode američke baze širom regije – uključujući baze u susednom Iraku i vazdušnu bazu Al-Udeid u Kataru. Godine 2020. nakon što je američkim dronovima ubijen iranski vojni komandant Kasem Solejmani, Iran je raketirao baze sa američkim vojnicima u Iraku. Tada nije bilo smrtno stradalih među Amerikancima jer je baza na vreme evakuisana nakon upozorenja iz Irana. Danas bi napad mogao biti mnogo širi – usmeren na više baza istovremeno, uz korišćenje iranskih saveznika i posredničkih grupa u Iraku i Jemenu, što bi otežalo presretanje projektila.

• Ko je bio Hosein Salami, moćni iranski general koji je ubijen u Izraelskom napadu?
• "Udari će trajati danima"; Pokrenuta operacija "Uspon lava": Udarene su nuklearne instalacije

Drugi scenario: Iran napada naftna polja u regionu

Bliski istok proizvodi oko 30 odsto svetske snabdevenosti naftom, ponajviše u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kuvajtu. U septembru 2019. napad projektilima i dronovima na saudijsko naftno postrojenje – za koji su Saudijci optužili Iran – prepolovio je proizvodnju nafte u toj zemlji i privremeno uklonio 5 odsto svetske snabdevenosti sa tržišta.

Iako se Iran od tada približio Saudijskoj Arabiji i drugim državama u regiji, dao je do znanja da bi mogao ciljati naftna polja u regiji ako njegovi nuklearni objekti budu napadnuti. Izazov za Izrael i SAD bio bi neutralisati što više iranskih raketnih baterija u prvom talasu napada, kako bi se umanjio učinak mogućeg iranskog odgovora.

Treći scenario: Iran blokira pomorski promet u Persijskom zalivu

Persijski zaliv ključan je za globalni prevoz nafte – kroz Ormuski moreuz prolazi do 30 odsto svetske snabdevenosti. Sukob bi mogao paralizovati pomorski promet tim putem.

Britanska pomorska agencija UKMTO (United Kingdom Maritime Trade Operations) već je izdala upozorenje brodovima u regiji da budu oprezni. U prošlosti je Iran minirao i napadao brodove u tom području kako bi izvršio pritisak na zalivske države i SAD.

Četvrti scenario: Iran direktno napada Izrael

Iran je ranije zapretio novim napadima na Izrael ako izraelske snage napadnu njegova nuklearna postrojenja. U oktobru, kao odgovor na izraelsko bombardovanje iranskih postrojenja za proizvodnju projektila i protivvazdušne odbrane, Iran je ispalio salvu projektila na Izrael.

Većinu tih projektila presrela je izraelska protivvazdušna odbrana uz pomoć SAD-a, Britanije i Francuske, ali je nekoliko projektila ipak pogodilo metu – pali su na vojni aerodrom u kojem se nalazi flota izraelskih borbenih aviona F-35, samo nekoliko stotina metara od sedišta izraelske obaveštajne službe Mosad.

Peti scenario: Iranski saveznici se pridružuju sukobu

Hezbolah, dugogodišnji glavni iranski saveznik, decenijama je imao ulogu odvraćanja Izraela od napada, ali ta je grupa znatno oslabljena, kao i Hamas u Gazi.

Iran i dalje ima snažnu podršku jemenskih Huta, koji redovno ispaljuju projektile prema Izraelu, kao i posredničke naoružane grupe u Iraku, koje su napadale i izraelske i američke ciljeve u Iraku i Siriji.