Sezona je počela: Da li se isplati da sami kosite

Sunce je ugrejalo, cveće cveta, ptice cvrkuću, kosilice tandrču – proleće je! Tokom proleća, skraćivanje trave je najučestalije, jer tada najbrže raste i tako će potrajati dok letnje žege ne zaustave travu, makar privremeno. 

Tokom proleća, trava se uglavnom kosi 3-4 puta mesečno i manje, što zavisi od visine trave i od alata koji se koristi. Kasnije, tokom letnje sezone dovoljno je redovno košenje na 10 do 12 dana.

Dok se kosilice najviše čuju u naseljima van grada, većina građana u gradskim sredinama se muči sa travnatim površinama oko svojih zgrada jer je čekanje radnika javnih preduzeća ponekad predugo pa, umesto da to urade sami, radije angažuju firme ili pojedince koji se bave košenjem. 

Koliko košta uslužno košenje trave?

Kako bismo saznali koliko košta košenje ako ne želite sami to da radite, razgovarali smo sa Miljanom, koji se već 15 godina bavi tim poslom i kosi oko vikendica kraj Dunava. 

On je za B92.net objasnio da cena zavisi od toga kolika je trava, pošto se sa većom i gušćom travom povećava napor pri košenju, kao i utrošak goriva i vremena. Kazao nam je da je u proseku standardna cena za održavane travnate površine 600 dinara po aru za košenje trimerom. 

Naš drugi sagovornik Bojan – vlasnik je firme koja se bavi poslovima održavanja vikendica u jednom vikend-naselju 50 kilometara od Beograda. Osim košenja, obavlja i sve druge poslove neophodne za savršen izgled vašeg vrta, a košenje naplaćuje po kvadratnom metru jer, kako kaže, često kosi i manje površine od jednog ara. 

Cena ide od 4 dinara po kvadratu za košenje trimerom, a povećava se ukoliko treba da se odnese pokošena trava, koriste se parkovske kosilice, obrađuju ivice, ukoliko je teren izrazito strm i slično. Stoga cena može dostići i 10 dinara po kvadratnom metru. Međutim, kako navodi, u proseku je oko 600 dinara po aru.

U opisu svojih delatnosti, mnoge firme, osim košenja, nude i druge usluge, poput sakupljanja i odnošenja trave, postavljanja tepih-trave i sejanja, freziranja, krčenja zapuštenih placeva ili dvorišta, orezivanja drveća, uređenja žive ograde, vađenja panjeva i drugog.

Jeftinije kad sami kosite, ali…

Kosač Miljan nam je rekao da je na duge staze svakako jeftinije da sami kosite, ali da se na to odlučuju samo oni koji imaju dovoljno vremena i volje za taj posao.

Koliko vas košta košenje trave ako to sami radite zavisi od toga koliko morate da uložite u alat, njegovo održavanje i potrošeno gorivo, gde se ne računaju sati sopstvenog rada.

Shutterstock/Natallia Mikulich

 

Miljan je za B92.net kazao da se trimerom za prosečno 45 minuta, koliko traje jedan rezervoar od 0,6 litara (mešavine benzina i ulja), može pokositi do 10 ari najlonom (košenje sečivom na trimeru plaća se više, troši više goriva i primenjuje samo kod jače zakorovljenosti).

On je takođe dao nekoliko saveta u vezi sa nabavkom trimera, jer na tržištu postoji širok spektar mašina, od onih nepoznatih proizvođača koje su najjeftinije, do najskupljih profesionalnih alata kakve on koristi. 

Naime, jeftiniji uređaji više troše gorivo, više se kvare, kraće traju, za njih ne postoji dovoljno razvijena servisna mreža, a motori su im manje efikasni, te su slabiji pri istoj deklarisanoj snazi od skupljih mašina. Ipak, za manje površine i kraće periode eksploatacije mogu da budu pravi izbor, uz pažljiviju upotrebu. 

Iskustvo našeg drugog sagovornika Bojana to dokazuje. On kaže da sa 0,9 litara mešavine (cene oko 250 dinara), koliko mu staje u rezervoar, pokosi do 10 ari, gde razliku u potrošnji goriva treba pripisati tome što naši sagovornici koriste različite trimere.

Koliko bi vas stajao alat da kosite sami?

U suštini, imate izbor između motornih (benzinskih), električnih, akumulatorskih, ručnih kosilica, kao i traktor kosilica. Koju izabrati? Zavisi od površine terena koji će se kositi, njegovog reljefa i oblika, raspoloživog vremena, ali i od prisutnosti biljaka. 

Shutterstock/Tretyakov Viktor

 

Kosači sa kojima smo razgovarali rekli su nam da su kosilice na struju uglavnom namenjene za manje travnjake, naročito zbog toga što je kretanje ograničeno dužinom kabla (a i mora se strogo paziti da se ne zahvati kabl pri košenju!). Upravo zato su benzinske kosilice praktičnije jer ne mora stalno da se vodi računa o kablu, a one se preporučuju za košenje površina do oko 1.500 kvadrata. Slična stvar je i sa akumulatorskim, samo treba pripaziti na trajanje baterije. 

Traktorske kosilice su pogodne za terene koje bi bilo naporno kositi nekom drugom kosilicom. Dakle, uglavnom se koriste za veće površine, poput velikih dvorišta, parkova, placeva ili sportskih terena. Ako pak želite nezavisnost od struje, baterije i benzina, onda je ručna kosilica ili kosa za vas – ali imajte u vidu da iziskuju dosta snage i energije, pa i vremena. 

"Pročešljali" smo cene kosilica u raznim prodavnicama i evo koliko bi vas otprilike koštale. 

• Motorne (benzinske) kosilice: Od oko 23.000 do 245.000 dinara

• Električne kosilice: Od 8.500 do 44.000 dinara

• Akumulatorske kosilice: Od 19.000 do 130.000 dinara

• Ručne kosilice: Od 7.500 do oko 16.000 dinara

• Traktorske kosilice: Od 220.000 do 465.000 dinara

• Trimeri: Od 10.000 dinara do 118.000 dinara

Uz to, treba računati i na zaštitnu opremu (štitnik za lice, zaštita za uši…) i potrošni materijal (najlon). 

Koliko često kosi JKP "Zelenilo Beograd"

TANJUG/ KP „Zelenilo-Beograd“/ Una Pajović/ bg

 

Iz Javnog komunalnog preduzeća "Zelenilo Beograd" su saopštili da košenje širom prestonice uveliko traje. Na košenju je svakodnevno angažovano u proseku 150 radnika "Zelenila" sa neophodnom mehanizacijom. 

Pripadnost određenoj kategoriji javne zelene površine podrazumeva i određeni broj košenja koji je različit za svaku godinu. 

Površine koje su svrstane u prvu kategoriju – parkovi i parteri – kose se od 10 pa čak do 20 puta.

Parkovske površine šireg centra grada svrstane su u drugu i treću kategoriju, i one se kose od sedam do devet puta.

Skverovi i zelenilo duž saobraćajnica, koje pripadaju četvrtoj kategoriji, kose se sedam puta godišnje, dok se površine koje pripadaju stambenim naseljima svrstane u petu kategoriju, i delimično uređene površine koje pripadaju šestoj kategoriji kose od pet do deset puta godišnje, što zavisi od potreba.

Kako se navodi, JKP "Zelenilo Beograd" vodi brigu o 2.000 hektara travnatih površina, dok je njihovo održavanje najobimnija delatnost kojom se to preduzeće bavi.